Propeler sadrži 40 ultrasvetlećih LED dioda, PIC mikrokontroler, pomoću kojih je moguće iscrtavanje analognog i digitalnog časovnika, iscrtavanje monohromatskih slika i ispisivanje teksta. Sve se to kontroliše mikrokontrolerom, koji podatke za iscrtavanje, tj. ispisivanje teksta prima preko transivera.
Sama elektronika zavisi od napajanja, koje je izvedeno pomoću obrtnog trafoa. Obrtni trafo mora da obezbedi napon i struju dovoljnu za rad celog sistema propelera, a to je napon od 22 VDC, čija se vrednost zavisno od komponente do komponente redukuje. Tako da imamo da za mikrokontroler treba obezbediti 3,3 VDC, kao i za flash memoriju i RTC, dok se za pomeračke registre treba obezbediti 3 VDC, čime se takođe napajaju i LED diode.
Mikrokontroler je mozak celokupnog sistema. Koristi interni oscilator od 8 MHz, gde se ta frekvencija multiplicira 4 puta, tako da ukupna frekvencija oscilatora iznosi 32 MHz.
Prijemnik prima podatke sa baze, tj. mikrokontroler sa baze preko predajnika šalje podatke na propeler. Podaci koji se šalju, šalju se u vidu paketa od po 64 bajta. Kada prijemnik primi podatke, šalje ih mikrokontroleru, koji ih dalje obrađuje i smešta ih u flash memoriju, odkle će ih kasnije pozivati.
Takođe na mikrokontroler je vezan i RTC (Sat realnog vremena – eng. Real Time Clock), odakle se uzimaju podaci o vremenu. RTC se napaja baterijom od 3 V, kako bi konstantno imali tačan podatak o vremenu.
Kada se svi podaci smeste u pomeračke registre, oni se sada paralelno šalju na LED diode, gde se dalje manifestuju u vidu slike, tj. LED diode svetle u precizno određenom trenutku i tako stvaraju sliku.
Sinhronizacija celokupne slike se vrši pomoću optokaplera, koji je izveden preko fototranzistora i infracrvene diode (eng. IR – Infrared diode) koja se nalazi na bazi. Veoma bitnu ulogu igra sinhronizacija, jer mesto na kome fototranzistor detektuje infracrvenu diodu predstavlja početnu poziciju od koje počinje iscrtavanje slike, tj. predstavlja referentnu tačku za iscrtavanje slike. U slučaju da nema sinhronizacije, slika bi bila nestabilna, tačnije okretala bi se u krug.
Prvi projekat pod imenom „Propeller Clock“ razvio je Bob Blick 1997. godine. Sam sistem, tj. propeler je sadržao 7 LED dioda, kojima je upravljao mikrokontroler PIC16C84. Sat, iako veoma skromnih mogućnosti što se tiče prikaza slike, privukao je dosta interesovanja, a mogućnost prikaza je bila digitalni časovnik.
