Laserska harfa predstavlja virtuelni muzički instrument koji umesto žica ima laserske zrake i proizvodi osam tonova različitih frekvencija. Na njoj se mogu odsvirati melodije kao što je „Na kraj sela žuta kuća“, druge dečije pesmice ili bilo koja kompozicija koja je komponovana u okviru jedne oktave.

 

   

Pri realizaciji treba krenuti od električne šeme koja se jednostavno može projektovati u programu Proteus 8 Professional.

Centralni deo uređaja je Arduino Uno koji

obrađuje ulazne signale i na osnovu njih zadaje odgovarajuće instrukcije za dobijanje izlaznih tonova. Naravno, umesto ove platforme može se  iskoristiti bilo koja Arduino platforma ili mikrokontroler serije PIC. Ukoliko se koristi PIC mikrokontroler treba dodati kolo kvarcnog oscilatora kako bi se ozbezbedio taktni signal za njegov rad (neki mikrokontroleri u sebi imaju enerisano ovo kolo, tako da najpre treba pogledati terhničku dokumentaciju).

LS1 je zujalica (buzer) koja  proizvodi tonove različite frekvencije i trajanja, u zavisnosti od parametara koji se navedu u programskom kôdu Arduino-a.

Digitalni pinovi Arduino-a koji su na samoj ploči označeni brojevima 4,5,…,11 koriste se kao iznazni pinovi, i njima se kontrolišu laserske diode. Kako bi se obezbedila dovoljna jačina električne struje (dovoljna da diode svetle punim intenzitetom) između svake laserske diode i izlaznog digitalnog pina postavlja se NPN tranzistor sa otpornikom u bazi. OUT1 do OUT8 su digitalni signali koji se sa pinova dovode na bazu određenog tranzistora. Tranzistori vode, odnosni laserske diode svetle, kada je na njigovoj bazi napon logičke jedinice. Navedene komponente čine deo harfe koji proivodi svetlosne signale.

Kako bi se ti signali detektovali neophodno je iskoristiti neki od fotodektora. U ovom slučaju to je fototranzistor (3DU5C). Preko njegove baze se detektuje svetlosni signal sa laserske diode. Kada su tranzistori osvetljeni, oni su tada u provodnom stanju tako da kroz otpornike R3 do R10 protiče struja i na njima se javlja pad napona različit od logičke nule. Taj napon se preko signala in1 do in8 dovodi na analogne pinove Arduino-a. U ovom slučaju su iskorišćena i dva digitalna pina (za signale in7 i in8) zbog toga što ova platforma ima samo 6 analognih pinova. Treba napomenuti da je na prikazanoj električnoj šemi upotrebljen „običan“ NPN tranzistor i LE Dioda, zato što u bibliotekama Proteus-a nema fototranzistora i laserske diode.

Laserske diode su postavljene iznad fototranzistora tako da svaka laserska dioda osvetljava po jedan fototranzistor. Kada se svetlosni zrak prekine (ne stigne do fototranzistora) fototranzistor prelazi iz provodnog stanja u zakočenje, tako da je u tom slučaju napon na otporniku koji je vazan između njegovog emitora i mase (neki od otpornika R3 do R10) nizak naponski nivo (logička nula). Arduino detektuje tu promenu kao znak da treba zujalici da pošalje instrukcije za određeni ton. Frekvencija tog toga zavisi od mesta, odnosno položaja, fototranzistora sa koga je detektovana promena.

Prekidač SW1 je komponenta preko koje se Arduino-u signalizira da li treba da proverava da li je došlo do promene stanja na nekom ulazu ili da „svira sam“. Ako je preko otpornika R1 povezan na masu, izvršavaće se opisani deo.

Kada je prekidač preko otpornika R2 povezan na napajanje, odnosno naponski nivo logičke jedinice harfa „svira sama“. Drugim rečima, zujalica proizvodi tonove zadate frekvencije i trajanja. To je praćeno isključivanjem laserske diode koja osvetljava onaj fototranzistor kod koga bi promena stanja izazvala odsvirani ton. Na taj način se simulira sviranje.

    

Smatra se da su pronalazači laserske harfe Geoffrey Rose and Bernard Szajner, a inženjeri koji su je prvi napravili su Jean Michel Jarre are Denis Carnus, Philippe Guerre, and Claude Lifante. Laserska harfa je brzo zadobila veliko interesovanje javnosti tako da su neki muzičari (Jean Michel Jarre ) svoje koncerte otvari svirajući na njoj.